Баук кружи Србијом

Баук кружи Србијом – Љубиша Прелетачевић, обучен у бело одело. Све силе лоповског, мешетарског, политикантског, опортунистичког и преварантског система у Србији ујединиле су се у свету хајку против тог баука – СНС сендвичари и ДС (нео)либерали, новостворени медијски подрепаши и „независни новинари професионалци“, десничари-фашисти и лажни и салонски левичари.

У страху од тог Баука бестидно нападају, измишљају афере и подмећу. Пљуште ударци уплашене олигархије.

Зашто су се „велике политичке фигуре“ уплашиле младића из Младеновца?

Он нема новца. Он нема политички утицај. Он нема прародитељско богатство.

Зато што виде да је сатира којом, дуже од годину дана, узима легитимитет систему почела да се претвара у нешто што никоме у лоповској дружини не одговара.

Пристојан свет који стоји сат или два у реду да потпише кандидатуру за једног младића који им се свима смеје у лице је озбиљна појава.
Говоре како би требало да нас је срамота, зато што подржавамо људе који се спрдају са изборима и са системом. Да занемаримо дакле то што се тај систем ( у овом случају својим изборним системом ) већ деценијама спрда са целим народом и без обзира на политичку опредељеност и обојеност прави од свих нас волове, партијску машинерију и јефтину радну активистичку снагу за политичаре и њихове интересе. А кад тај систем успе да направи волове од свих нас, јасно је да је почео да се спрда са државом и да је доживљава као своју партијску прћију.

У овом систему партија на власти има монопол на институције, опозиција има монопол на демократију, и немој случајно да је неко нешто покушао да каже или уради. Читав тај систем контроле тежи да политичке аматере, честите људе који покушају да се боре, врати назад у рупу из које су изашли.

Бели тај систем ломи и делегитимише, и чак да не уради ништа више, изузев тога што виче „Цар је го, али али није једини. Голи су и они који маштају о његовом трону“, само за то заслужује орден.

Напашће га, наравно, дводимензионално, претварајући се да је њихова политика озбиљна ствар. Напашће га да је пајац, глупи август и харлекин.
Можда, али, ако гурну нос у новију историју, моћи ће да пронађу један занимљив податак. Коча Поповић је у младости волео да се обуче као Чарли Чаплин, да тако обучен изађе на улице у центру Београда, и да завитлава пролазнике.
Многи тада нису ни сањали да ће та „будала“ да постане филозоф, надреалиста, хуманиста, шпански борац, херој сутјеске, прослављени војсковођа и најбољи дипломата којег смо имали после Милоша Обреновића.

Можда данашња побуњена младост у Белом нема свог Кочу, али је сигурно да пристојни људи не желе даље да ћуте и да ћутњом подржавају савремене Недиће и Љотиће.

Плаше нас да ће због Белог све да се сруши, и да ће мрак да влада још хиљаду година. Ако је тако. Ако су толико неспособни, толико проказани и омрзнути да им сви планови зависе од Белог, онда хајде да пропаднемо. Они су нас већ упропастили. Дајмо онда шансу том младићу без снаге и инфраструктуре да нас докусури.

Или се можда плаше масе људи која је подржала белог и која је у редовима чекала да му потписом помогне. Редовима у којима није било инцидента, ружне речи (изузев према систему) или свађе. Редовима у којима су се без примедбе пропуштали старији суграђани, жене и девојке у другом стању и очеви и мајке са децом.

Да ли се плаше да ти, пристојни и поштени људи, чекајући стрпљиво у реду не почну да збијају своје редове, док масе не прерасту у инфраструктуру и покрет који ће лоповима и њиховом систему да помрси рачуне?

Када стотине људи стрпљиво чекају да дају потпис аутсајдеру, тај аутсајдер престаје да буде Шећероски, (а није никада ни био) и постаје нешто много више.

Његова сатира постаје шамар систему и звоно узбуне.

А Бели постаје симбол разума, побуне и пркоса.

А пркос је заразан.

САМО ЈАКО!

 

Иван Ђиковић