Зашто је грчко ОXИ важно за Србију

Пише: Александар Бећић

Преузето са портала Колумниста

Грцима је, једноставно, пукао филм. Да будемо прецизни, филм је пукао оном проценту држављана Грчке који су на референдумском листићу означили ОXИ. Не.

Да: Еврофанатици и економисти (читај либертаријанци) ће сада кренути са оним флоскулама како се „паре које се узму морају вратити“. Како „нису спремни да они враћају грчки дуг“. Како су сами Грци лењ народ за које су Црногорци појам радохолика. Како су лоше газде и како је за њих тешко радити. Заборављају ти стручњаци да у српском народу одавно постоји пословица „Кога Рус брани и Грк храни…“
Да: Чињеница је да је референдумско питање било закукуљено и замумуљено. Чињеница је да је на листићу први одговор био ОXИ (не). Чињеница је и да су они који су у Грчкој на власти имали две трећине медијског простора у односу на опозицију која се залагала за прихватање услова ЕУ. Чињеница је и да је референдум расписан за седам дана, иако закон каже да треба да се распише са роком од 15 дана за кампању.
Али: Грци више нису хтели да чекају.
А нису ни имали разлога.
Јер, стратешки – ово је било право време за референдум. У време туристичке сезоне, Грчка је пуна новца. А ових дана – нарочито кеша, јер банке – не раде. Самим тим – не могу ни да склањају паре негде далеко.
Него, хајде да видимо зашто је важно то што је Грчка рекла Европској унији – Не.
Зато што им је доста програма штедње.
Зато што је левица у успону (почела је смена снага на европском политичком небу, јачају и десне и леве странке).
Зато што су знали да имају кеца у рукаву.
Зато што демократија подразумева да се пита народ.
Да, Грчка је земља која се напросто зајебавала са новцем: 13. плата је била стандардна, па неретко и 14. Додаци су плаћани чак и за седење пред рачунаром. Радници су награђивани за долазак на посао на време! Једноставно – расипали су се. И онда су пукли. Пре пет година почео је њихов ход по пакленим мерама ММФ-а које су (ох, замислите) биле врло сличне као наше. Укидање свих додатака (укинусмо). Резање плата у јавном сектору (срезасмо). Подизање прага за одлазак у пензију (подигосмо). Резање пензија (срезасмо). Отпуштање вишка администрације (они отпустише, али ми оно што смо отпустили (ако смо ишта) заменисмо новим партијским војницима. И замислите, све са мерама штедње – Грци су тонули све више. Поред комплетног туристичког потенцијала, поред свих предности њихове економије, поред јаког домаћег банкарског сектора. Тонули.
Звучи ли вам то познато?
Према разговору са неколико економиста (јер, ја питам кад нешто не знам) објашњено ми је да су мере штедње нормалан, уобичајен, али не и једини начин изласка из кризе. Постоје многи модели. Ми смо се (према идеји некадашњег министра финансије Лазара Крстића) определили за стезање каиша. И шта нам се десило? Десило нам се да нам РТС пренесе на својој насловној страни (као и већина провладиних медија) шокантан наслов преузет од Блумберга: Србија у 2015. у расту БДП-а испред Швајцарске.
Кад тако нешто прочитате просто вам дође жао јадних малих Швајцараца.
Кад прочитате такав наслов, нешто вас натера и да прочитате прву реченицу, а она према националној агенцији Тањуг (која је на продају, чисто да поменем) гласи: „Србија ће се на крају 2015. наћи међу 10 најслабијих привреда света, али ће по расту бруто друштвеног производа бити испред земаља као што су Швајцарска, Русија, Хрватска, показало је истраживање агенције „Блумберг“.
Десет најслабијих привреда света.
Што ти је живот са штедњом…
Да би премијеру било лепше кад устане ујутро, зато што сви хвале његове економске мере, нама на каишу буше пету рупицу. Зато што је Реформатор Велики решио да слуша лихваре из ММФ-а и корпоративне продавце магле.
У Грчкој су млади решили да кажу „Не“.
И чисто сумњам да ће се нешто епохално десити: договор ће (у корист Грчке и на жалост Немачке) веома вероватно – бити постигнут.
У Грчкој су млади стисли муда (извините) и рекли „Не“ буржујима који живе на рачун радника.
У Грчкој су решили да звизну шамар Европској унији и кажу „Е, па не може“.
Нарочито Ангели Меркел.
Лично, дошло ми је да се насмејем када сам прочитао поруку Карла Билта на Твитеру. Уцењивачка. Срамна.

Европска унија ће морати да размисли како ће поступити.
У овом тренутку, будите уверени, на неком месту у Немачкој или у близини Брисела седи читав труст мозгова и смишља шта да ради са непокореном Атином.

У овом тренутку, они су свесни: ако стегну превише, Грчка ће још виће пући. А тада ће се лако расписати још један референдум и онда ће Грчка решити да изађе из Уније. Шта мислите? Какав ће наставак те приче бити? Дозволите да вам помогнем: Шпанија, Италија, Ирска… Потом Велика Британија… Потом…
Размислите.

И запитајте се да ли и Србија заслужује неки референдум?

С питањем – Да ли желите у Европску унију? Например.