Ljubiša Preletačević Beli: S kim ratuju moji odbornici

Preneto sa portala: MLADENOVAC.EU

Bagra (u Mladenovcu, op. ur.) zna da je voda katastrofalna, neispravna, žuta, siva, smrdi na jaja, smrdi na metal, al’ ne sme to da prizna. Zašto? Pa slobodan čovek funkcioniše po drugom principu kućo, a ti, pošto si rob sistema i onih koji ga vode, možeš samo da radiš ono što ti kažu. To mu dođe k’o neka vrsta šaha s ljudima od krvi i mesa. Znači, kad čika iz Beograda povuče potez, ti kao klasičan pijun to odrađuješ.

Bagra se smeška i dobacuje dok moji odbornici za govornicom besede, ne bi li se našlo neko konstruktivno rešenje po pitanju vode. Bagra se smeje, a tema nije za smeh: To i ja, kao veliki zajebant mogu da kažem. Ali, znate da bagra nema manire, pamet i inteligenciju; Ima samo iskustvo u prljavoj politici i to ih održava tamo ‘de su, ali ne zadugo. Bagra skupljena od bagromira koji su bili u raznim strankama se ponaša kao jedna velika hipnotisana gomila koja ‘vata na galamu i sve to zbog neke pozicije ili sitnog posla koji im je obećan. Bagra sastavljena od 97% polupismenih kojima je bitan samo interes i to onaj sitan – klasično jajarenje, što bi se na ulici reklo, glave koje su tu samo da bi zaposlile decu, uzele džak brašna, karton zejtina, i „šećer u kocke“ i nema tu neke prevelike filozofije. Bagra ne bira.

Neispravnost vode (u Mladenovcu, op.ur.) je jedina prava tema o kojoj bi trebalo da pričamo mi i bagra ne bi li našli rešenje. Ali, bagra ne želi rešenje, bagra želi interes, a bagri nije od interesa da se voda proglasi neispravnom, jer bi morali da je nazovu “tehničkom“ i u tom slučaju narod bi manje plaćao tu dažbinu. A bagra je zaboravila da i ona pije tu vodu, a i njihova deca. Ali, kao što rekoh – bagra je bagra, pa nema muda da se odupre ovima što igraju šah i kažu: “ALO, PA SVI PIJEMO TU VODU, NE MOŽEMO TO SEBI DA URADIMO!“ Ma važi…

U okviru bagre postoji i podvrsta: To su takozvani botovi koji nemaju obraza, svoj život, mozak, muda i integritet. To su ljudi neostvareni u životu, večite lutalice koje su bile predmet sprdnje čitavog života, jer su loši ljudi od mali’ nogu. Botovi, sendvičari, kako god, su vrsta beskičmenjaka koje cela varoš pljuje, a oni i dalje šetaju k’o da imaju najpošteniji i najbolji posao na svetu. To su krpelji koji nemaju ideju da promene išta, pa čak ni svoje usrane gaće; to su izgubljene duše.

Jebi ga, moji odbornici su odlučili da se bore protiv takvih i to je tako. Mogu da nas nadglasaju svaku sednicu, mogu da nas spotiču, tuže, jure, ali ideji ne mogu da priđu narednih 500 godina pod Turcima! Naše pokazivanje muda, zuba, srca i mozga ulazi u istoriju, pričaće se da je grupa građana iz jebene provincije utrčala u centar usranog, korumpiranog, zloćudnog mikrosistema koji melje kao mešalica – ali je čika Beli iščup’o kabl iz zida, tako da se mešalica gasi!

Autor: Ljubiša Preletačević Beli