Банана сплит

Када видео из 2008. године доспе у медије, а на снимку су високи државни функционери у друштву криминалца, доцније осуђеног због кријумчарења дроге, гледалац или читалац почне да поставља питања.
Пи-арови и спин доктори у служби политичара су се у вези овог случаја запалили како би што више људи почело да поставља погрешна питања, а права питања преусмерили у правцу у којем није могуће одгнонетнути истину.
Истина у овом, као и у свим другим сличним случајевима, је сакривена у међусобном оптуживању и истовременом одрицању личне одговорности или посипању пепелом.

Дачић скреће са себе пажњу тако што глуми жртву и каже да неке параполицијске структуре то користе да га уцењују. Није важна политичка одговорност. Није страшно то што се министар састајао са кријумчаром дроге. Страшно је, тврди Дачић, једино, што има неморалних људи који то, седам година касније, користе као оружје уцене и прљаве изборне кампање.

Тадић каже да не зна ништа о снимку на којем је Дачић, али додаје да је на савету за националну безбедност сазнао да су слични снимци постојали. За разлику од Дачића који глуми жртву, Тадић изводи „Коштуничин гамбит“ и тврди да нема појма ни о снимку, ни о догађајима везаним за снимак.

Пајтић прича предизборну причу, као да га се не тиче то што је време настанка снимка период у којем су функционери ДС учествовали у извршној власти а природа снимка таква да је Пајтићева изјава „нема смисла објављивање…“ бацање прашине у очи грађанима.

Вучић, за којег Јово Бакић тврди да у личном поседу има подебео досије о Дачићу, каже да није упознат са снимцима и ће да се изјасни о том случају одмах по повратку у Државу. Вучић се у тренутку објављивања снимака налазио у Берлину.

Дакле, када се све изјаве саберу, испада да ову државу воде, и да су је водили политичари који ништа не знају. Бивши министар полиције, бивши председник и актуелни премијер немају појма шта се догађа у Србији. Ако већ министар полиције не зна са ким се састаје, можда би то требало да знају премијер или председник.

Али, мућак. На свим нивоима је заказало знање.

Наши политичари, дакле, кад год су директно или индиректно уплетени у какву аферу, обожавају да се праве луди и необавештени. Зато што знају да, током њиховог у међусобног препуцавања, ретко ко постави питање „Колико су ови људи способни, ако ништа живо не знају и ни једним системом не умеју да управљају?“

Занимљиво је да се снимак појављује управо у тренутку када и СНС-у и опозицији ДС/СДС одговара да Дачићу и СПС-у популарност падне. Сасвим случајно, снимак се појављује тик пошто је Дачић оштром реториком критиковао дупле стандарде које ЕУ примењује у избегличко-мигрантској кризи.

Две муве једним ударцем, или два ударца по истој муви?

Истина је, наравно, на другој страни. Сви политичари уплетени у аферу „Банана“ су и те како способни. Умеју да одбрусе, лажу, изведу професионално припремљен спин,узврате на претњу – претњом. Истина је и то да ни једном од њих више никада, нико не би требало да укаже поверење на изборима. Зато што су демократију, и фер политичку утакмицу, искористили за прљаву борбу, злоупотребљавајући, свако у свом мандату и ингеренцијама, системе безбедности, или намерно или нехотице, неспособним управљањем.

Својим потезима су од Србије, намерно или случајно, направили недемократску, ауторитарну државу у којој се за домаће и стране потребе, генеришу афере а систем који би требало да ради за народ, користи за међусобно условљавање и уцењивање у борби за моћ.

Они су сви постали део олигархије и ненародне власти која је државу претворила у приватну прћију, и која ради за рачун капитала, профита и корупционе марже. Тим личностима и тим партијама могуће је супротставити само неупрљане организације, људе чисте прошлости, грађане високих професионалних или моралних квалитета, одлучне да промене друштвено уређење и политичку слику у земљи.

Да Србија буде земља која служи радницима и грађанима!