Moral i političko odlučivanje

Share Button

Priredio: I.Điković

Često od političara dobijamo pozive na „jedinstvo“, a u našem neposrednom okruženju čujemo kako bi bilo dobro kada bi narod bio „složan“. Pozivi na jedinstvo i slogu nam se uvek učine pozitivnim, zato što igraju na prastari mehanizam opstanka i održanja, koji je u složnoj i organizovanoj grupi izvesniji.
Tako i političke ideje možemo, grubo, da podelimo na manje ili više kolektivističke.
Posmatrajući istoriju, sloga nije bila moguća, dugoročno, izuzev kada bi grupa bila izložena pritisku i opasnosti od spoljnog neprijatelja, pa čak ni tada u potpunosti.
Ideal jedinstva i sloge nije ostvariv u političkom i društvenom smislu, i bez obzira što ovakav iskaz pomera čitaoca iz zone udobnosti, i nehotično ga navodi na pomisao da je to ljudski nedostatak, hajde da utvrdimo, zašto je to dobro.
Uzmimo da je prvi slučaj moguć, i da su u grupi svi složni i u saglasju oko ideja i predloga. Da li to znači da samo jedan predlaže ideje i kurs akcije a svi drugi usvajaju konsenzusom, ili svi imaju pravo da predlože svoju ideju, pa se potom o svim idejama razgovara, kako bi na kraju grupa usvojila najbolju. Sloga bi trebalo više da liči na ovaj drugi sistem, u kojem se razgovara i političkim dijalogom dolazi do izbora najboljeg mogućeg rešenja.
Napravimo sada eksperiment, i jednoj složnoj grupi, koja uspešno usvaja najbolja rešenja ponudimo situaciju u kojoj bi trebalo da odluči o životu i smrti članova grupe.

Prva situacija je da se grupa nalazi pored skretnice koja odvaja dva koloseka. Voz koji nailazi prugom ne može da zakoči. Na koloseku kojim bi trebalo da prođe voz, nalazi se deset radnika koji popravljaju prugu. Na drugom koloseku, nalazi se jedan radnik koji popravlja prugu.

Pitanje je, da li će grupa da odluči da skrene voz na kolosek sa jednim radnikom.

Odgovor je uvek: DA

Grupa složno odlučuje da je gubitak jednog života manje zlo od smrti deset ljudi, i preuzima odgovornost za skretanje voza.

Druga situacija je međutim drugačija. Grupa se nalazi na mostu iznad skretnice. Voz ne može da zakoči ali niko iz grupe ne može na vreme da siđe do skretnice. Jedini način da se skretnica pomeri ka koloseku na kojem je jedan radnik, je da neko iz grupe skoči sa mosta na skretnicu, ili da grupa odluči da nekoga baci sa mosta na skretnicu. Kako niko iz grupe ne želi dobrovoljno da žrtvuje svoj život, grupa je prisiljena da odluči da nekoga baci sa mosta, i žrtvovanjem dva života, spasi deset života.

Grupa u ovom slučaju ne može složno da odluči. Bez obzira što je gubitak dva života i dalje manje zlo od smrti deset ljudi, jedan procenat članova grupe zastupa mišljenje da spašavanje života ne može da opravda ubistvo, drugi se zalažu da je ubistvo u ovom slučaju nužno zlo koje vodi ka višem dobru, dok treći tvrde da rešenje leži u lutriji – žrebu, koji bi odlučio ko iz grupe će da se žrtvuje u spašavanju radnika.

Ideju o lutriji mnogi članovi grupe prihvataju kao opravdanje za svoje tvrde stavove o ubistvu, smatrajući to polu-dobrovoljnim učestvovanjem u jednako podeljenom riziku. Međutim, grupa brzo odustaje od žreba, zato što jedan broj članova ne želi da učestvuje u žrebu, i zato što je pitanje da li bi se član, koji bi na žrebu izgubio, povukao pošto bi izgubio, i ne bi dobrovoljno želeo da se žrtvuje, što je onoj podgrupi koja zastupa neopravdanost ubistva dovoljan razlog da proglasi lutriju neefikasnim sistemom odlučivanja.

Zašto je grupa koja je složna u odlučivanju, zaustavljena u mogućnosti da donese odluku po ovom pitanju?

Radi se o različitim prestavama morala koji zastupaju određeni članovi grupe. Grubo podeljeno, mogli bi da kažemo da jedan broj članova zastupa „utilitaristički moral“ dok drugi preferira „kategorički moral“.

Jedan odgovor je da, prava stvar, moralna stvar koju bi trebalo da uradimo, zavisi od posledica koje naše akcije donose. Na kraju je uvek bolje da umru jedan ili dva, nego da umre deset. I to je konsekvencijalističko moralno rezonovanje.
Ono na prvi pogled izgleda kao dobra formula za odlučivanje. Ipak, u nešto izmenjenim okolnostima, ljudima nije bilo jednostavno da je primene zato što su, pored posledica, morali da razmišljaju i o samom činu pomoću kojeg će posledice da se dovedu u željeno stanje. U tom slučaju, spašavanje desetorice ne bi bilo moguće bez ubistva.
Jedan broj ljudi je oklevao, i kategorički smatrao da je ubistvo nevinog čoveka loše čak i ako je cena povinovanja moralu smrt deset drugih ljudi. U tom slučaju ljudi su rezonovali kategoričkim moralom koji svakom čoveku pretpostavlja određene apsolutne dužnosti i prava, bez obzira na posledice.

Ta, gruba razlika, između konsekvencijalističko-utilitarističkog i kategoričkog poimanja morala, dovodi do osnovnih razmimoilaženja prilikom odlučivanja u svakom društvu i u svakoj grupi, bez obzira na njenu veličinu. Što je grupa veća i što je njen sastav heterogeniji, to ove razlike više dolaze do izražaja.

Zato je očekivanje jedinstva unutar jedne društvene ili političke grupe u stvari ili nerealna želja ka bržem ostvarivanju ciljeva grupe, ili prikrivena želja za dominacijom i autoritarnim upravljanjem tom grupom.

Kako bi grupa izašla iz situacija u kojima konsenzusom ne može da odluči, ona mora da glasa. Glasanjem se odgovornost za predloženu ideju postavlja na teret onog pojedinca ili onog broja članova grupe koji ideju zastupaju. Glasanjem se ubrzava aktivnost grupe, na štetu povređenog poimanja morala onog dela grupe koji je glasao protiv predložene ideje ili za ideju drugačiju od usvojene.

Ugrađeni problem direktne demokratije je taj da je ona sjajna u maloj grupi, ali potpuno nefunkcionalna kada je grupa velika i heterogena. Izborom predstavnika koji bi odlučili o mnogim pitanjima u ime grupe, prestaje direktna demokratija, odlučivanje postaje efikasnije, ali se korupcija značajno povećava, budući da u slučaju predstavničke demokratije ona adresira mnogo manji broj ljudi, te posledično postaje jeftinija.

U rešavanju ovog pitanja, opet dolazimo do konflikta između utilitarizma i kategoričkog morala, budući da je „tolerancija“ prema izvesnom stepenu korupcije, neophodna, kako bi predstavnička demokratija opstala. Međutim, u slučajevima u kojima je korupcija do kraja pojela sistem narodnih predstavnika i zaposela sve društvene mehanizme, kategoričko odbijanje da se učestvuje u narušenoj demokratiji neizostavno vodi do poziva ka direktnoj demokratiji, a ti pozivi su potkrepljeni kategoričkom tvrdnjom da predstavnička demokratija ne može da funkcioniše.

Nalazimo se u situaciji u kojoj znamo da će korupcija da uništi predstavnički sistem, i u kojoj takođe znamo da u slučaju direktne demokratije nećemo moći da donesemo odluke koje moramo da donesemo brzo.

Šta činiti i za koji sistem se opredeliti. Dok funkcionišemo u predstavničkom sistemu, trebalo bi da sednemo, dobro razmislimo, i da ponovo izmislimo demokratiju, tako da u kombinaciji direktne i predstavničke demokratije napravimo dovoljno veliki pritisak u kojem korupcija neće moći da se ukoreni, a u kojem imamo mogućnost da kao građani direktno delujemo, ako ne na sve, a ono bar na probleme sa kojima se suočavamo u komunalnom, zdravstvenom ili sigurnosnom smislu. Jedno je sigurno, poziv na jedinstvo u kojem su odluke već donete i u kojem je buduće odlučivanje prepušteno drugima je ekspresni voz ka nekom određenom modelu totalitarizma, bez obzira na plemenite stavove koje je, bez diskusije, utemeljio i odluke koje je na osnovu tih stavova „doneo“.

Visoke ingerencije lokalnih samouprava, revizija poreskog sistema, promena izbornog sistema, moderan zakon o peticiji, reforma obrazovnog sistema, nisu društvena reforma, oni su politička reforma koja bi trebalo da posluži samo kao uslov bez kojih otpočinjanje društvene reforme nije moguće. Međutim, upravo o modelu društva i o metodama pomoću kojih bi se taj model uspostavio, moramo da razgovaramo, diskutujemo, bez obzira na dug i često zamoran proces. U suprotnom, izgubićemo kako pravo na diskusiju, tako i pravo da imamo sopstveno mišljenje.


Izvori:

Michael Sandel – Whats the right thing to do
Jeremy Bentham – An introduction to the principles of morals and legislation
Immanuel Kant – The metaphysics of moral
Karl Marx – Critique of utilitarianism (Das Kapital)

Share Button

About Author

Connect with Me:
19/10/2016 Comments are off Urednik Sajta

Cenzurišu Belog

Share Button

Ljubiša Preletačević Beli, predstavnik odborničke grupe „Samo jako“ iz Mladenovca, tvrdi da mu je zbog lažnih prijava blokiran nalog na društvenoj mreži Fejsbuk, a sve zbog spornog teksta koji smo preneli sa sajta mladenovac.eu. Podrži Belog i Samo jako iz Mladenovca, prenesi njegov tekst na društvenim mrežama!

Share Button

About Author

Connect with Me:
Web Design MymensinghPremium WordPress ThemesWeb Development

Cenzurišu Belog

19/10/2016
Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе "Само јако" из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!