Čaj bez šećera: mane digitalnog organizovanja

Share Button

Priredio: I. Điković

Borba za ljudska i radnička prava išla je u korak sa razvojem tehnologije. Parna mašina pustila je u pogon mnogo više od organizovanog industrijskog rada. Svaka instanca tehnološkog napretka ubrzavala je komunikacije, stvarajući prostor za ostvarivanje ideja čije sprovođenje do pre par stotina godina ne bi bilo moguće.
U eri računara uloga informacije postaje dualna. Ona zadržava prirodu organizacionog podatka, ali dobija i novu ulogu. U svetu automatizovane proizvodnje, u kojem je ljudski rad sve više okrenut uslužnim delatnostima informacija postaje proizvod.
Tehnologija je danas ušla u svakodnevni život svih generacija. Mladi, rođeni u informacionom svetu, doživljavaju tehnologiju kao prirodni produžetak ne samo svojih radnih i poslovnih mogućnosti, već i kao deo svog života, u kojem digitalno društveno organizovanje ima veliki udeo.
U životu, u kojem sve brže razmenjujemo informacije, dolazi do raskoraka između tradicionalnog prirodnog, biološkog, društvenog organizovanja i tempa koji u tom organizovanju diktiraju informacione tehnologije.
Organizovanje politički angažovanih društvenih grupa, upotrebom modernih komunikacionih tehnologija dalo je sjajne rezultate kada je u pitanju brzo okupljanje velikog broja ljudi oko određene ideje. Najnoviji primeri za to su odbrana parka Gazi u Turskoj, protesti „Indignadosa“ u Španiji i pokret Okjupaj u Sjedinjenim Državama.
Ipak, primetne su razlike između na brzinu postignute veličine i energije tih pokreta, i rezultata koje je borba za njihovu ideju donela. U odnosu na njihovu veličinu, rezultati su proporcionalno mnogo manji a u određenim slučajevima su u potpunosti izostali.
Zašto je to slučaj?

Na delu je uočljiv jaz između ljudske biološke potrebe za uspostavljanjem kontakta i poprečnih veza unutar jedne organizacije i vrste kontakta koji nam omogućuje tehnologija.
Komunikacija upotrebom tehnologija je odlična za inicijalno širenje ideje, ali, oslanjanje na nju, u trenutku u kojem jedna organizacija ili pokret želi da uspostavi čvrste veze između svojih članova, dovodi do labavog odnosa između ljudi unutar organizacije. Ukoliko, pritom, pokret odluči da se zadrži na nivou aktivizma, umesto da se organizuje za trajnu političku borbu, osipanje članova, gubitak energije, razočarenje i malodušnost nastupa neizbežno.
Turska sociološkinja, Zejnep Tufekci je postavila pitanje neimenovanom turskom političaru „Kako je moguće da vaša partija i dalje dobija na izborima, bez obzira na ogromne društvene pokrete koji su se usprotivili establišmentu?“
„Zato što mi pijemo čaj bez šećera“ usledio je na prvi pogled nerazumljiv odgovor.

„Oni se okupljaju putem društvenih mreža i organizuju razmenom tvitova. To im na početku donosi veliki odziv, ali nedostatak komunikacije oko operativnih pitanja i mali obim direktnih, fizičkih, međuljudskih veza, doprinosi da umesto jake organizacije oni naprave nešto što podseća na internet balon (babl), koji se na kraju izduva. Mi dobro procenimo takve pokrete, znamo da je njihova snaga kratkoročna, da nemaju razradu i plan za dugoročno ostvarivanje ciljeva i da će u kratkom vremenskom periodu njihov pritisak da oslabi. Sa druge strane, mi odmah po završetku izbora, počinjemo da se ponašamo kao da smo u novoj izbornoj kampanji. Imamo timove političara koji obilaze građane iz svih slojeva i klasa i stupamo sa njima u direktan ljudski kontakt. Događa se da dnevno imamo i po 50 sastanaka, na kojima nas ponude čajem koji iz poštovanja prema domaćinu ne možemo da odbijemo. Zato ga pijemo bez šećera, koji u velikim količinama ne bi mogli da podnesemo a da se ne razbolimo. Posle svakodnevnih sastanaka sa ljudima, sastajemo se unutar partije, razmenimo mišljenja, iskustva i utiske, i pripremamo se za sledeći dan.“

Neposredni kontakt odgovara ljudskoj prirodi. On uspostavlja veze poverenja: Ljudi počnu da se sastaju redovno i dobiju priliku da organizuju dobre radne timove, razgovaraju, razmenjuju iskustva i dođu do rešenja i ideja koje potom mogu da zastupaju kako bi iza tih ideja okupili veliki broj angažovanih pristalica. Masa koja podrži takve pokrete se neće lako osuti ili odustati od borbe za cilj, zahvaljujući konstantnom direktnom kontaktu sa nosiocima ideje i mogućnosti da tom kontaktu i sami daju svoj doprinos. Takav vid organizovanja ne isključuje moderna sredstva koja svakako postaju neizostavan alat ali da bi se ostvarili rezultati, na prvom mestu mora da postoji razumevanje za mesto i ulogu digitalnih društvenih mreža i informacionih tehnologija u modernom organizovanju.
Poplava informacija kojima su izloženi građani modernih društava, odavno ne dolazi samo iz sredstava javnog informisanja. U igri su oglašavanje na društvenim mrežama i velikim internet pretraživačima, a u digitalnom prostoru gotovo sve organizacije (poslovne, političke, društvene…) mogu da plasiraju manji ili veći deo svoje agende, prilagođavajući je navikama korisnika, kako bi doprli do što većeg broja ljudi. Poznavanje navika korisnika informacionih tehnologija pruža mogućnost zadiranja u privatnost koje je upotrebljeno kako bi se svakoj grupi korisnika prikazao upravo onaj sadržaj na koji su navikli ili koji im se dopada. Taj vid upotrebe tehnologija sam po sebi ne mora obavezno da bude loš i u velikoj meri zavisi od prirode sadržaja koji korisnici žele. Priroda tog sadržaja na prvom mestu zavisi od obrazovanja, želja, planova i namera svakog korisnika.
Tužno je, ali i alarmantno, stanje javnog obrazovanja u tehnološki orjentisanom svetu u kojem ljudi imaju jasno formirane stavove o trivijalnim temama, a da pri tom, u opštoj poplavi informacija, ne mogu da izgrade svoj stav o zaista važnim problemima sa kojima se suočavaju moderna društva.
Taj proces ne samo što demontira javni dijalog već je i pretnja za svaki oblik demokratije.

Zato je pored političke i društvene borbe na svim nivoima, važna uporišna tačka modernih političkih pokreta koji se zalažu za društvene promene, upravo razumevanje sopstvenih organizacionih slabosti i konstantan rad na obrazovanju, kako svojih članova i pristalica, tako i velikog broja članova društva unutar kojeg deluju.


Izvori:
Damon Horowitz – „We need a moral operating system“
Zeynep Tufekci – „Online social change: easy to organize, hard to win“
Gustave Le Bon – „The crowd: A study of the popular mind“
Edward Bernays – „The Engineering of Consent“
Howard Zinn – „War is the health of the state“

Share Button

About Author

Connect with Me:
19/10/2016 Comments are off Urednik Sajta

Cenzurišu Belog

Share Button

Ljubiša Preletačević Beli, predstavnik odborničke grupe „Samo jako“ iz Mladenovca, tvrdi da mu je zbog lažnih prijava blokiran nalog na društvenoj mreži Fejsbuk, a sve zbog spornog teksta koji smo preneli sa sajta mladenovac.eu. Podrži Belog i Samo jako iz Mladenovca, prenesi njegov tekst na društvenim mrežama!

Share Button

About Author

Connect with Me:
Web Design MymensinghPremium WordPress ThemesWeb Development

Cenzurišu Belog

19/10/2016
Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе "Само јако" из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!