12/07/2015 Comments are off Urednik Sajta

Grčka na ispitu

Share Button

Piše: Ivan Điković
Grčka nije sprema da izađe iz evrozone. To je glavni argument za prihvatanje novog predloga mera koje Grčkoj, posle referenduma, donose kreditori. Dodatno, u korist dogovora, Cipras ukazuje da su međunarodne institucije pristale da, po implementaciji predloga dogovora, i trogodišnjoj pomoći u iznosu od dodatnih 86 milijardi, sednu za sto, i otvoreno pregovaraju o otpisu dela duga.

Grčka je u ovim pregovorima uspela da omogući da se uštede u penzionom sistemu uspore i sprovedu tek do 2025. godine, da se najniže penzije ne smanjuju, i da se poveća poreska stopa najbogatijima. Druga strana medalje je da je Atina dužna da dozvoli osnivanje fonda u vrednosti od 50 milijardi evra, koji bi trebalo da se osigura iz privatizacija, čija je svrha rekapitalizacija banaka u Grčkoj.

Dogovor Ciprasa i kreditora nije ni blizu predizbornim obećanjima, niti „marginama“ koje je vlada Grčke postavila kada je ušla u pregovore.

Od početka, još pre izbora na kojima je Siriza došla na vlast, bilo je očigledno da se Grčka nalazi u svojevrsnom političkom “tamnom vilajetu”. Ljudi koji su predvodili ideju promena, zasnovanu na pravičnosti i socijalnoj pravdi su znali da će da dođu u situaciju “Ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se.”

Ako Siriza konačno bude glasala “za”, i usvoji mere štednje, izvesno je da će revolucionarni i beskompromisni deo te koalicije da napusti zajedničku platformu.

To na duže staze može da oslabi ili dezintegriše Sirizu, ojača desnicu koja već radi u korist evro kreditora, i da donese još mnogo štete Grčkoj, budući da ponuda da će se o  otpisu dela duga pregovarati u budućnosti, ne znači da će do dogovora i otpisa da dođe. To je, dakle, obećanje koje visi u vazduhu.

Ali, ako parlamentarna većina, nekim čudom, bude odbila kreditore i nastupi kriza koju će takva odluka da izazove, onda ona mora da bude najaktivniji deo društva i da ponese najveći teret i odgovornost za svoje političke odluke. U slučaju napuštanja evrozone, levica u Grčkoj bi morala da bude aktivna, brza i revolucionara. Da povede društvo kroz neizvesnost i mrak krize, učini sve da podigne privredne grane koje mogu da obezbede sredstva za život naroda i napravi pošteniju preraspodelu.

Sada je taj scenario sve manje izvestan. Evropske birokrate a i Grčki oligarsi znaju da bi to bio kraj jedne ere u odnosima članica evrozone i EU.

Na Ciprasovu strategiju odugovlačenja i bravure bivšeg ministra Varoufakisa, kreditori su prvo odgovorili pritiscima, i na kraju i su postavili monstruozan uslov. Ako Grčka napusti evrozonu, suočiće se sa krahom ekonomije i najtežom krizom koju je svega par država, uključujući i našu, osetilo u novijoj istoriji.

Pogrešno je pitanje, da li je Cipras izgubio? Pravo pitanje je šta je on odlučio, to jest, sa kojom strategijom je legao, a sa kojom se probudio? Da li je kreator Sirizine strategije prema Evro-institucijama, Janis Varufakis, napustio položaj ministra finansija, da bi Ciprasu omogućio da napravi kompromis, ili je, ne želeći da napravi kompromis sa svojom ideološkom pozicijom, svojom ostavkom, napustio Ciprasovu umerenu platformu?

Šta god da se u Grčkoj dogodi, ostaje pitanje, da li je moglo bolje?

Verovatno.Ali bolje znači bolnije, brže i revolucionarno. Cipras očigledno nije spreman da Grčku usmeri tim putem. Sa druge strane, mnogi na levici jesu. Težina novih mera, ako budu usvojene, kao i dalji razvoj situacije, u budućnosti će da donese odgovor na pitanje, da li je Grčki narod spreman na radikalne promene?

Zaključak je jasan, bez širokog Evropskog fronta, mali narodi, uz najbolju volju da se odupru politici štednje i dugova, ostaju usamljeni u borbi za svoja prava i dostojanstven život. Evro-birokrate su uložile ogroman napor, i sva sredstva koja im stoje na raspolaganju da polome i obesmisle politiku i ideju levice, koju su mase u Grčkoj, usled krize i bezizlazne situacije, većinski prihvatile.

Ključ uspešne borbe leži u međunarodnom povezivanju.

U trci sa vremenom, i Siriza i mnogi drugi Evropski pokreti, ali i međunarodni kreditori, i evro-birokrate sve vreme budno posmatraju razvoj događaja u Španiji. Regionalni izbori u toj zemlji su dodatno uspaničili evro-establišment. Vlast u gradu Madridu, i drugde, je ponovo u rukama jednog, narodnog, fronta!

Svi sa nervozom čekaju 20. Decembar i ošte izbore u Španiji, zato što, u slučaju pobede reformskih snaga i levice, to otvara još jednu tvrđu liniju protiv birokrata i bankara. Parafrazirajući reči kojima je Pablo Iglezijas odgovorio na spletke i medijske spinove evro-establišmenta, da će u slučaju pobede levice, u Španiji da se dogodi isti scenario kao u Grčkoj, Španija ima mnogo veću težinu u evrozoni i evropskoj politici. Španija nije ekonomija i država koju Brisel i Berlin mogu lako da ucenjuju.

Španija nije Grčka!

Share Button

About Author

Connect with Me:
19/10/2016 Comments are off Urednik Sajta

Cenzurišu Belog

Share Button

Ljubiša Preletačević Beli, predstavnik odborničke grupe „Samo jako“ iz Mladenovca, tvrdi da mu je zbog lažnih prijava blokiran nalog na društvenoj mreži Fejsbuk, a sve zbog spornog teksta koji smo preneli sa sajta mladenovac.eu. Podrži Belog i Samo jako iz Mladenovca, prenesi njegov tekst na društvenim mrežama!

Share Button

About Author

Connect with Me:
Web Design MymensinghPremium WordPress ThemesWeb Development

Cenzurišu Belog

19/10/2016
Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе "Само јако" из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!