Грчка на испиту

Share Button

Пише: Иван Ђиковић
Грчка није спрема да изађе из еврозоне. То је главни аргумент за прихватање новог предлога мера које Грчкој, после референдума, доносе кредитори. Додатно, у корист договора, Ципрас указује да су међународне институције пристале да, по имплементацији предлога договора, и трогодишњој помоћи у износу од додатних 86 милијарди, седну за сто, и отворено преговарају о отпису дела дуга.

Грчка је у овим преговорима успела да омогући да се уштеде у пензионом систему успоре и спроведу тек до 2025. године, да се најниже пензије не смањују, и да се повећа пореска стопа најбогатијима. Друга страна медаље је да је Атина дужна да дозволи оснивање фонда у вредности од 50 милијарди евра, који би требало да се осигура из приватизација, чија је сврха рекапитализација банака у Грчкој.

Договор Ципраса и кредитора није ни близу предизборним обећањима, нити „маргинама“ које је влада Грчке поставила када је ушла у преговоре.

Од почетка, још пре избора на којима је Сириза дошла на власт, било је очигледно да се Грчка налази у својеврсном политичком “тамном вилајету”. Људи који су предводили идеју промена, засновану на правичности и социјалној правди су знали да ће да дођу у ситуацију “Ако узмеш кајаћеш се, ако не узмеш кајаћеш се.”

Ако Сириза коначно буде гласала “за”, и усвоји мере штедње, извесно је да ће револуционарни и бескомпромисни део те kоалиције да напусти заједничку платформу.

То на дуже стазе може да ослаби или дезинтегрише Сиризу, ојача десницу која већ ради у корист евро кредитора, и да донесе још много штете Грчкој, будући да понуда да ће се о  отпису дела дуга преговарати у будућности, не значи да ће до договора и отписа да дође. То је, дакле, обећање које виси у ваздуху.

Али, ако парламентарна већина, неким чудом, буде одбила кредиторе и наступи криза коју ће таква одлука да изазове, онда она мора да буде најактивнији део друштва и да понесе највећи терет и одговорност за своје политичке одлуке. У случају напуштања еврозоне, левица у Грчкој би морала да буде активна, брза и револуционара. Да поведе друштво кроз неизвесност и мрак кризе, учини све да подигне привредне гране које могу да обезбеде средства за живот народа и направи поштенију прерасподелу.

Сада је тај сценарио све мање известан. Европске бирократе а и Грчки олигарси знају да би то био крај једне ере у односима чланица еврозоне и ЕУ.

На Ципрасову стратегију одуговлачења и бравуре бившег министра Вароуфакиса, кредитори су прво одговорили притисцима, и на крају и су поставили монструозан услов. Ако Грчка напусти еврозону, суочиће се са крахом економије и најтежом кризом коју је свега пар држава, укључујући и нашу, осетило у новијој историји.

Погрешно је питање, да ли је Ципрас изгубио? Право питање је шта је он одлучио, то јест, са којом стратегијом је легао, а са којом се пробудио? Да ли је креатор Сиризине стратегије према Евро-институцијама, Јанис Варуфакис, напустио положај министра финансија, да би Ципрасу омогућио да направи компромис, или је, не желећи да направи компромис са својом идеолошком позицијом, својом оставком, напустио Ципрасову умерену платформу?

Шта год да се у Грчкој догоди, остаје питање, да ли је могло боље?

Вероватно.Али боље значи болније, брже и револуционарно. Ципрас очигледно није спреман да Грчку усмери тим путем. Са друге стране, многи на левици јесу. Тежина нових мера, ако буду усвојене, као и даљи развој ситуације, у будућности ће да донесе одговор на питање, да ли је Грчки народ спреман на радикалне промене?

Закључак је јасан, без широког Европског фронта, мали народи, уз најбољу вољу да се одупру политици штедње и дугова, остају усамљени у борби за своја права и достојанствен живот. Евро-бирократе су уложиле огроман напор, и сва средства која им стоје на располагању да поломе и обесмисле политику и идеју левице, коју су масе у Грчкој, услед кризе и безизлазне ситуације, већински прихватиле.

Кључ успешне борбе лежи у међународном повезивању.

У трци са временом, и Сириза и многи други Европски покрети, али и међународни кредитори, и евро-бирократе све време будно посматрају развој догађаја у Шпанији. Регионални избори у тој земљи су додатно успаничили евро-естаблишмент. Власт у граду Мадриду, и другде, је поново у рукама једног, народног, фронта!

Сви са нервозом чекају 20. Децембар и оште изборе у Шпанији, зато што, у случају победе реформских снага и левице, то отвара још једну тврђу линију против бирократа и банкара. Парафразирајући речи којима је Пабло Иглезијас одговорио на сплетке и медијске спинове евро-естаблишмента, да ће у случају победе левице, у Шпанији да се догоди исти сценарио као у Грчкој, Шпанија има много већу тежину у еврозони и европској политици. Шпанија није економија и држава коју Брисел и Берлин могу лако да уцењују.

Шпанија није Грчка!

Share Button

About Author

Connect with Me:
19/10/2016 Comments are off Urednik Sajta

Цензуришу Белог

Share Button

Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе „Само јако“ из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!

Share Button

About Author

Connect with Me:
Web Design MymensinghPremium WordPress ThemesWeb Development

Цензуришу Белог

19/10/2016
Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе "Само јако" из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!