Borba za pravično društvo

Share Button

Piše: Ivan Điković

Svako društvo, koje smo ikada imali priliku da upoznamo kroz proučavanje pisane istorije, je definisano na principu vere u određen skup vrednosti. Moderna društva iz korpusa zapadne civilizacije, a tom skupu pripada i naše društvo, iako na oko različita, zasnovana su verom u bliske slogane. Počev od Sjedinjenih država, i vrednosti na kojima se gradilo to društvo, a koje amerikanci u svojim osnivačkim dokumentima definišu kao „istine same po sebi evidentne, da su svi ljudi stvoreni jednaki i da su im podarena neotuđiva prava na život, slobodu i potragu za srećom“, preko francuske republike, određene sloganom „sloboda, jednakost, bratstvo“ i deklaracijom o pravima čoveka i građanina, do socijalističkih revolucija i promena koje su pokrenule borbu protiv klasnih razlika.

U svim tim društvima prihvaćene su vrednosti da svaki građanin koji prema društvu preuzima obavezu istovremeno bude i politički činilac kojem društvo dozvoljava da predlaže svoju ili političku ideju svoje političke grupe. U demokratiji takvom građaninu je dozvoljeno da bira upravljače ili da za upravljača bude izabran. Čak i društva u kojima je mogućnost političkog delovanja bila ili jeste ograničena na upravljanje iz prizme samo jedne političke ideje, pružaju mogućnost svakom svom građaninu da u određenom mehanizmu utiče na izbor, ili bude izabran u klasu upravljača.
Ipak, uz sve podudarnosti i naizgled srodne skupove vrednosti, u svakom društvu postoji nešto što ga specifično definiše. Svako društvo, koje može da se pohvali visokim stepenom kohezije, koji je jedan od osnova funkcionalnosti, definisano je jasnim odgovorom na pitanje „Šta mene čini građaninom – pripadnikom ovog društva?“ Nisu to, zajednički imenitelji, poput jezika, istorije, kulture i običaja. Ono što jednog građanina čini pripadnikom određenog društva je specifičan moral, koji postaje skup pravila koje to društvo u određenom trenutku prihvata kao „samo po sebi evidentno“ i nešto u šta građanin, da bi bio „uzoran“ mora da veruje i prihvati da je „slučaj“.
Srpsko društvo, usled političkih turbulencija, i sukobljenih kako političkih tako i državotvornih ideja u 20. veku, doživelo je brzu promenu nekoliko različitih društvenih reorganizacija, kako prilikom udruživanja u Jugoslaviju, tako i kroz promenu političkog sistema, društvenog, državnog i ekonomskog uređenja. Jasno je, da se građanin takvog društva, koji je doživeo da u svom životnom veku promeni više uređenja i sistema, orjentisao na sopstveno preživljavanje i prilagođavanje. Kraj 20. veka, naše društvo je dočekalo nespremno na promene skupa vrednosti u svom geopolitičkom okruženju, a samim tim je bilo nespremno i na promenu morala koji je okolna društva definisao. Razlike u kretanjima političkog mišljenja, dovele su i do povećanja razlika između „slogana“ kojima su se društva definisala, pa samim tim i do političkog sudara našeg i okolnih, stabilnijih i uticajnijih društava.

Usledio je „gubitak kompasa“, i nesposobnost da se u brzom političkom procesu, dođe do vrednosti ili „slogana“ u koje bi građani mogli da se pouzdaju i u krajnjoj linij veruju, a koji bi stvorili koheziju i i specifičan definišući moral domaćeg društva. Takvo stanje je, odgovaralo političkoj „eliti“ koja je u previranjima videla ne samo političku šansu, već i šansu da se zaradi na uštrb stanja građana koji nemaju jasnu veru u društvo, a samim tim i ni precizno definisane političke i društvene ciljeve, čije bi ispunjenje očekivali od upravljača.

Zavladao je ili individualni moral preživljavanja, ili zamena teza koja za prave vrednosti postavlja one čiji je krajnji cilj održanje ili pogoršanje postojećeg stanja. Neo-liberalno društveno i ekonomsko stanovište, koju su polako prihvatale sve parlamentarne partije koje su učestvovale u vlasti od 1990. Godine, doprinela je ekonomskom i etičkom sunovratu države. Nevoljni da se odreknu konstrukta neo-liberalizma, oni su postali politička oligarhija i bez obzira na deklarativnu pripadost na političkoj lestvici (levo, centar, desno) oni pre liče na frakcije jedne velike neo-liberalne stranke. Moderni socijalistički pokret bi trebalo kao takve i da ih posmatra i ima prema njima takav odnos, ukoliko želi da se ustroji i ojača i da se nametne kao neizostavan politički činilac i kontra teg destruktivnim elementima koji su okupirali politiku u Republici Srbiji. Država u kojoj ne postoji politička borba za pravdu, pravičnost i građanska i ljudska prava, je država jednoumlja u kojoj se ne mogu uspostaviti prave vrednosti.
Kakve su to prave vrednosti? Najgrublja definicija pravih vredosti, bila bi da su to vrednosti koje svaki građanin može da prihvati i u njima vidi ličnu korist, sigurnost i prosperitet. Da bi bio prihvaćen, taj slogan, ne može da negira kulturološki obrazac društva, uzimajući u obzir sve istorijske tačke u kojima je sličan ali istovremeno i funkcionalan „slogan“ bio matrica društva.
Lažne ili bolje rečeno neispravne vrednosti, su one u kojima je prosperitet obezbeđen manjini, i to na način da je većina raznim mehanizmima namamljena da pogrešno poveruje u ispravnost i univerzalan karakter tih vrednosti. One su pogubne i destruktivne po društvo i građanina, ali njihov degradirajući efekat nije dovoljno brz, te je jasno da je promena kursa moguća tek pošto se posledice lošeg sistema vrednosti osete i jasno sagledaju u svoj njegovoj destruktivnosti.
Za razliku od lažnih, prave vrednosti, prenose lični prosperitet na kolektivni nivo i utvrđuju se kao „slogan“ u koji društvo može da veruje i da samim tim zahteva od svih članova pokoravanje tom sloganu. To je u našem slučaju slogan koji zastupa pravičnost i poziva na borbu za ljudska, politička i ekonomska prava građana.
Međutim, novi „slogan“ ili novi moral nije moguće lako uspostaviti, na prvom mestu zato što postojeći sistem jednim jednostavnim mehanizmom sprečava mogućnost promene vrednosti. Taj mehanizam je sistem nepravde. U društvu koje tvrdi da su svi građani jednaki pred zakonom, a u kojem se upravljači drže principa da zakon važi ili ne važi u odnosu na to na koga bi bio primenjen, očigledan je diskurs između propovedanih i prihvaćenih vrednosti. Upravljači, oličeni u političkoj oligarhiji, prihvatili su princip nejednakosti pred zakonom, kao štit od brze promene sistema vrednosti, koja bi za njih predstavljala odlazak iz političkog života i gubitak privilegija.

Tragedija u kojoj se trenutno nalazi naše društvo ogleda se u tome da je pre uspostavljanja novog sistema vrednosti i „slogana“ u koji bi mogli da verujemo i time odgovorimo na pitanje „Kakvo je to naše društvo?“ najpre neophodno uspostaviti grubu matricu pravde u kojoj su svi građani jednaki pred zakonom.

To nije takozvana „vladavina prava“ budući da priroda vladavine prava zavisi od prirode zakona koji se sprovode. U slučaju Srbije, radi se o donošenju i sprovođenju zakona čija je priroda oličena u pravičnosti i pravdi, napisanih da važe za sve i da se primenjuju nad svima. Tek u toj tački možemo da razmišljamo o tome da postavimo obrasce i „slogane“ u koje građani veruju, i to u formi nepisanih pravila, tako da, pored poštovanja zakona, dobijemo i „uzornog“ građanina čija je vera u društvo visoko iznad samih zakona, i koji svojim postupcima pokazuje privrženost sopstvenom društvu, tako što uspostavljeni moral brani, zastupa, učestvuje u izazovima javnog života, kritikuje i ukazuje na sugrađane koji se o društvene principe namerno ogluše.
Jedino u takvom sistemu, društvo može od pravednog da evoluira u pravično, i da odgovori na pitanje „Kakvo je naše društvo?“ Samo u takvom okruženju tek možemo da dođemo do odgovora kako da zaista i do kraja uspostavimo „slogan“ i veru u pravdu, pravičnost, ličnu i društvenu solidarnost i odbranu vrednosti koje se tiču i koje su na korist svakog pojedinca, a samim tim, i celog društva.
Mi ćemo se boriti da u Srbiji uspostavimo pravično demokratsko društvo, koje se ne odriče svojih specifičnosti, ne negira svoju istoriju bez obzira na karakter događaja, i ne odbacuje istinske kulturne vrednosti iz svih perioda svoje prošlosti. Ali srž naše borbe je da uspostavimo sistem u kojem , kao društvo i kao pojedinci nećemo, zarad opstanka, morati da se odričemo sreće, socijalne sigurnosti i materijalne stabilnosti, ukratko, svoje budućnosti.

Share Button

About Author

Connect with Me:
19/10/2016 Comments are off Urednik Sajta

Cenzurišu Belog

Share Button

Ljubiša Preletačević Beli, predstavnik odborničke grupe „Samo jako“ iz Mladenovca, tvrdi da mu je zbog lažnih prijava blokiran nalog na društvenoj mreži Fejsbuk, a sve zbog spornog teksta koji smo preneli sa sajta mladenovac.eu. Podrži Belog i Samo jako iz Mladenovca, prenesi njegov tekst na društvenim mrežama!

Share Button

About Author

Connect with Me:
Web Design MymensinghPremium WordPress ThemesWeb Development

Cenzurišu Belog

19/10/2016
Љубиша Прелетачевић Бели, представник одборничке групе "Само јако" из Младеновца, тврди да му је због лажних пријава блокиран налог на друштвеној мрежи Фејсбук, а све због спорног текста који смо пренели са сајта младеновац.еу. Подржи Белог и Само јако из Младеновца, пренеси његов текст на друштвеним мрежама!