Становање – људско право!

Док се расправља о броју државних станова и њихових уживалаца, док се јавност занима магичним лутријским бројем 21, друга, много важнија, цифра, остаје заборављена.

У Србији милион грађана нема сопствени кров над главом!

У времену у којем је већина некадашње народне имовине приватизована, држава не води рачуна о добробити својих грађана. Није за то одговорна само ова власт. То је већ готово две деценије принцип по којем је идеологија кредита и задуживања, маскирана борбом за промене и бољи живот, уведена у ову земљу. Њу је наслеђивала свака власт, па је тако спроводи и ова коју имамо данас.

По прорачунима најнижа цена квадрата у изградњи је око 300 евра. Али, када се на то додају цене такси, пореза, маржи и на крају банкарски кредити, грађани су у неприлици да сами себе осуде на 40 година отплаћивања стана.

Универзална декларација о људским правима, Генералне скупштине Уједињених нација, у члану 25:

„Свака особа има право на животни стандард који обезбеђује здравље и добробит његове/њене породице, укључујући храну, одећу, становање, медицинску негу и услуге социјалних служби…“

Постављамо једноставно питање.

Да ли смо прихватили систем у којем је човек приморан да, у најбољем случају, ради цео свој живот како би отплатио 50 квадрата стамбеног простора?

Ми се са таквим системом дубоко не слажемо и сматрамо да је то систем експлоатације и деградирања људских бића. Време је да за почнемо да се боримо.

  • Зато што долазе времена у којима само један паметни робот може да изгради 150 стамбених јединица за 365 дана.
  • Зато што држава постоји искључиво због добробити грађана који су је створили, и о добробити је дужна да се стара.
  • Зато што корупција годишње „поједе“ више од 60 хиљада потенцијалних станова величине 50 квадратних метара.

Становање у Србији мора да буде људско право! Кров над главом не сме да буде предмет тржиштних спекулација!

( И док у Аустралији патентирају робота који може да направи 150 кућа годишње, милион наших суграђана нема сопствени дом.)